Ivan Fra Emerik Pavić

OD NEMILOGA
POHARANJA U SLOVINSKOJ

Kad se turska vojska uzmložaše
I po dolnjih mistih svud haraše,
Pošav ona u države gornje,
Poče žarit kraljevine dolnje.
Kad u varoš dođe Šarengradski
Siloviti vezir janjičarski,
Razljuti se i poče harati,
Štogod nađe pod zemlju metati.
Uhvativši oni poglavnoga
Manastira mista rečenoga,
Uzamši ga kožu mu sadriše,
Gdi iločka tad kapija biše.
A vikara na kolac metniše
I ostale fratre sve smakniše.
Dva psetanca povelika tada
Manastira mista rečenoga,
Tu novinu veoma žalosnu
Otidoše prikazat u Bosnu.
Tri su dana oni putovali,
Dok novinu nisu prikazali.
Tri dni trčeć po šumi i pisku
I stigavši u selo Sutinsku,
Gdi poglavar od države biše,
Stvar nemilu njemu navistiše,
Oko njega žalosno lajeći
Domaćine vlastite žaleći.
Rasuše se i ljudi štokuda
Utekavši u šume i brda.
Ondi dugo u strahu živiše
I za time natrag se vratiše,
Zahvalivši Bogu privičnjemu
Na kućištu svojem prijašnjemu.