O Liverpoolu, i trijumfu Građanskog
Liverpoolova petarda – Romi, u Ligi prvaka, na Anfieldu, izvukla je na svjetlo dana, moj dragi Građanski, koji je te, olimpijske, berlinske godine, 1936., potukao je FC Liverpool, u Zagrebu, na Concordijinu igralištu,
jednako – petardom
Oni, Reds, Romi – pet, danas; jučer plavi Liverpoolu – pet! Bilo je to prvo gostovanje u nas, jedne profesionalne, engleske momčadi. Kad je sve bilo gotovo, 5:1 plavih protiv crvenih s Otoka, cijela se Europa, stresla.
Za ono vrijeme, senzacija. Non plus ultra! Uz onu pobjedu u Barceloni, dvadeset treće, ovo je bila visoka potvrda snage hrvatskog nogometa. Bili smo bolji od učitelja nogometa! Govorio je podučavatelj Građanskog, Bukovi: “I oni su od krvi i mesa, niste ni vi drugačiji. Krvavi pod kožom. Mi išla njih, pobijediti.â€
Na samoj utakmici, pa bilo mi je šest, na tatinim leđima, jer Concordijino bijaše krcato, 10 tisuća, ja sam mahal za leptrima. Kaj ih je bilo! Još nije bilo betona, na “istokuâ€. Trava. No, o Liverpoolu i Purgerima, slušao sam, toliko ljeta kasnije, godinama, za šetnjama od Jelca do Ratkajeva prolaza, s Augustom Lešnikom.On u zelenom hubertusu, ja u “zimnajkuâ€. A Lešnik, kojeg su zbog njegove svijetle kose, zvali Zagrepčanci – Beli, milijun puta je završavao naše “špancirungeâ€, sa svojim hat–trickom, Liverpoolu. Uvijek novim, svježim. Uz dosjetke, koje mame humor i suze. “Je, pa kak je to bilo?†On je znal da bum ja to, pital. Jer, ta je utakmica moja, kao i Belca. Jesam.†Vi znate da ja imam tri svoje velike tekme, s mojom “tricom.†Znam, gospon Lešnik.†Ta, protiv Liverpoola, ona protiv BSK –a, u Beogradu i 1944., u Pešti, protiv Nagyarada. No, ta, s Liverpoolom, bila je, zaprafâ€, moj pravi početak s Građanskim. I, znate, nis se preplašil. Je, jedna ljudina od Engleza, za dve glave viši, obesil se – na mene. Čuval je centarfora. Policajac. Štoper. Ali, ja sam se dosetil jadu. Bežâ€™ od njega i, čuvaj glavu. A, kad mi je glava na ramenu, a lopta na desnoj nogi, ja pucam. To su bili moji golovi. „Kak to ide, s tim golovima? Vi ste bili, gospon “Beli, sila u tom zabijanju?„ – Nema tajni. To moraš imati u nosnicama. Gol! Bez toga, ne ide. Ponavljam, lopta meni, ne na levu, ne na glavi, ne, samo na desnu. Kratki šprint. I nikad – top. Porinuta lopte između golmana i prve gol-štange… “Znači, tu ste se, s tim engleskim profićima Liverpoola i – proslavili. Postali ste pojam?†Vrapca, pojam. Pokazal sam ono, kaj centar mora imati – lukavost. Maknul sam se od onog golijata kaj se polegnul na mene, dobil lufta, a meni je to bilo, čist dost. Tri komada. Gospon Magdić, Liverpoolu! Onda su pevali: tri komada, nova vlada.†Kak su igrali Purgeri? Kak? Vrsno. Pa, ne daje se, Liverpoolu pet komada, na lepo lice. Moraš, iskoristiti sve, kaj ti se pruža. A kad sam, bil raspoložen, imal sam Medu Medarića na desnom krilu i Mazala Plešea, kaj je bil brz, ko sam, vrag na levom. A, Koka Kokotović je izluđival Engleze! I, evo ih na tanjuru. Liverpool. Pet! Nisu oni bili loši. Imali su svojih minuta. Tak su i zabili. Svoj jedini, počasni. No, Građanski je ponovio svoj staru priču:imao je elan. Ponos. Polet. I – smash! Mar, po frajerima. “Raspeval se gospon Beli. Je, ja sam vam bil i tenor i centarfor. Čak sam imal neke ambicije, pa bar, za jednom operetom. Sa Zlatkom Širom sam čak i delal “Zemlju smiješka.â€